ФОТО: Унутар Гвантанама - Еуген Ричардс

У затвору Гвантанамо Еуген Ричардс провео је неколико дана. Ево шта је забиљежио.

Овдје је његова комплетна прича: Time.

Народна скупштина РС о концесијама

Пише: Јасенко Тодоровић, РТРС

Од 220 захтјева за коцесију, Комисија је сагласност за закључење уговора дала у 23 случаја, највише из области изградње и коришћења енергетских објеката и минералних ресурса.
Концесије се, упозорава опозиција, користе нерационално.

- Ми имамо три већа и један мањи угљени базен и морамо их рационално користити и морамо рационално њима управљати, каже посланик ПДП-а Александар Голијанин. 

Опозиција поручује да треба одустати од додјеле концесија у Угљевику. СНСД одговара – концесије се додјељују према закону.

- Онда морамо ми законску процедуру ускладити и да нешто конзервирамо, па да га не дајемо. Док су овакви закони, они се примјењују и морају се примјењивати, Каже Светозар Јовановић из СНСД-а.

У републичку касу прошле године је уплаћено 23 и по милиона марака од концесионих накнада, што је за пет милиона више него претходне године. Посланици питају – колика је зарада концесионара?

- Колики је остварио приход јер се на основу тога оцјењује колика му је накнада. Ми тај податак немамо, каже Слободан Поповић из СДП-а.

Да се тај посао може радити боље сагласни и у комисији.

 

- Комисија такође сматра да је приликом вршења контрола рада концесионара потребна већа координација између Пореске управе, Инспектората, локалне заједнице и комисије за концесије, каже предсједник Комисије за концесије Републике Српске Предраг Ашкрабић.

Комисија за концесије затражила је од Пореске управе појачану контролу концесионара. Једногласна је оцјена да финансијска дисциплина није задовољавајућа

Борба за фотељу предсједника Синдиката управе Републике Српске

Борба за фотељу предсједника Синдиката управе се захуктава. Противкандидат садашњем предсједнику, Божо Марић, за смањење плата у управи оптужује Томислава Врховца. Својим нерадом дозволио је, каже, овакво стање.

- За раднике запослене у управи у односу на законско рјешење из 2008. године до данас плате су смањене од 30 до 45 одсто, каже кандидат за предсједника Синдиката управе Републике Српске Божо Марић.

Више га, каже Марић, не може представљати човјек који је себи плату повећао на 2600 марака.
Иако је прво изјавио да се поново неће кандидовати и да иде у пензију, Врховац се предомислио.

- Рекао сам да идем у пензију зато што сам мислио да имам више уплаћених доприноса. Сад кад сам видио колико имам доприноса, нема сврхе да идем у пензију, рекао је предсједник Синдиката управе Републике Српске Томислав Врховац. 

Колико ће општине добијати новца од Шума Републике Српске?

Локалним заједницама у Српској ипак већи проценат накнаде од Шума. Клуб посланика СНСД-а на наредном засједању републичког парламента у уторак уложиће амандман на Приједлог закона о измјенама и допунама закона о шумама. Предложиће да проценат издвајања буде већи од предвиђених пет одсто.

- Желимо просто да подржимо и усклађивање ових износа са земљама у окружењу, али такође и да не доведемо неке локалне заједнице у проблеме које они не би могли да ријеше, каже портпаролка СНСД-а Душица Савић.

Колики ће проценат СНСД предложити данас нису жељели да открију. Спекулише се да би то могло бити 7 и по одсто. У СДС-у тврде да је све, осим досадањњих десет одсто неприхватљиво.

- Општина Пале, ако дође до смањења издвајања шумарства према општинама мораће смањити буџет за око 200 хиљада марака и тако ћемо морати смањити инвестиције у руралним подручјима, каже начелник Општине Пале Миодраг Ковачевић.

У Влади не желе о бројкама. Све ће се, кажу, сазнати на скупштинској сједници.

- Закон ће се разматрати на наредној сједници скупштине и постоји јако пуно простора да се интервенише, каже премијерка Жељка Цвијановић.

И у Шумама и у локалним заједницама тврде да би их промјена процента на њихову штету довела до финансијског краха. Колики дио колача ће, по новом закону, припасти општинама у уторак ће одлучити народни посланици

Мање отказа у Клиничком центру Бањалука

Пише: Јасенко Тодоровић, РТРС

Око 70 радника Клиничког центра у Бањалуци добиће нове уговоре, јер су неопходни за функционисање система, најављено је из Клиничког центра. Признали су да је вишак направљен у немедицинском сектору и да ће се ту и правити највећи резови.

Умјесто 200, вишак је 130 радника. У Клиничком центру остаће 70 медицинских сестара без којих не можемо, поручују из ове установе. За то су, тврде, добили одобрење ресорног министра.

- У питању су радници који раде непосредни са пацијентима. Значи, хируршке сале, шок собе, клиника за анестезију. Да поједноставим, то су медицинске сестре које раде ноћне смјене, каже директор Клиничког центра у Бањалуци Душко Рачић. 

О дугорочном плану стабилизације, који предвиђа смањење броја немедицинског особља, руководство Клиничког центра упознало је предсједника Народне скупштине. Игор Радојичић наглашава да је дио финансијских проблема у овој установи настао и због наглог прилива великог броја нових пацијената.А

- Ми смо од 2006. до 2009. разним законским и подзаконским актима у здравствени систем увели 180 хиљада нових пацијената. 2006. их је било 800 хиљада, а 2009. око милион, каже предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић. 

Колико је радника у Клиничком центру вишак знаће се након систематизације, која би требало да буде завршена за неколико мјесеци. Немедицински кадар, увјеравају у овој установи, биће значајно редукован и тако направљен простор за додатно запошљавање љекара и медицинских сестара.

 

Откази у Клиничком центру Бањалука

Медицинске сестре и техничари у Клиничком центру у Бањалуци прихватају одлуку руководства да рационализује трошкове и смањи број запослених, али не тако што ће уштеде правити на медицинском особљу. Поручују да је само у протекле двије године примљено око 200 немедицинских радника и да ту и треба тражити вишак. 

Овај став медицинске сестре и техничари бањалучког Клиничког центра изнијели су након сазнања да је од 206 радника, који ће бити проглашени вишком, око 130 из њихових редова. Двије медицинске сестре на клиници за ухо, грло и нос, већ су остале без нових уговора и то се, тврде њихове колеге, већ осјети у послу.